s jedne strane dvoje ljudi: ivan lončarević i svetlana đolović.
sa druge – nepopunjeni prostor, svojevrsna revolving praznina u koju se sporadično, u gotovo decenijskim razmacima, upisuje definicija nove ovdašnje (što je takođe revolving pojam) muzičke scene.
uloga popboksa, najzanimljivijeg pop fenomena kod nas u poslednjih nekoliko godina, u nastanku kompilacije jutro će promeniti sve? nije najjasnija. osim što je unapred razvejao horror vacui već samom činjenicom da hostuje nešto što se, neverovatno, zove scena – web poligon za nepoznate, nedovoljno poznate, bendove/autore bez izdanja, sve one muzičke pojave koje krstare ispod radara 'masovnih' medija (po definiciji koja je važila do druge polovine devedesetih, pre no što se internet popeo na tu, heheee, scenu) – i tako pokazao da je pogrešan utisak da u srbiji nema šta da se čuje.
nema potrebe da ponavljam opšta mesta lokalnog pop-istorijskog konteksta u koji se smešta ovakva kompilacija. svako ko piše o jutru... pominje paket aranžman, artističku radnu akciju, radio utopiju. dok je ara nešto što sam gotovo u potpunosti promašio, mogu da tražim nekakve sličnosti i razlike u odnosu na ostala dva primera.
paket aranžman strukturalno predstavlja manji zalogaj od jutra... donekle. to je split lp, zapravo tri ukrštena početnička ep-a tri sastava u jednom trenutku na jednom mestu. to je sonda odabrana po svojstvima da ne zahvata široko, no da prodire duboko. jutro... je suprotan slučaj: petnaest izvođača sa po jednom i jedan sa dve pesme. (verujem da kustosi ove kompilacije, kako volim da ih zovem, imaju neko zgodno objašnjenje za činjenicu da se na subotički sastav pionir 10 ovde stavlja naglasak i, neravnopravno, u njihovom slučaju zaviri i ispod mutne predstave kakvu kod slušalaca o nekom autoru može da stvori jedna pesma. o tome kasnije). jutro... je tepih skeniranje tajne pop muzike u srbiji. zahvat je širok, a prikazuje pokožicu.
potencijalna sličnost ove dve ploče? navijamo za mogućnost da jutro... poprimi svojstva (budem li izgovorio tu reč, postideću se) kulta. iskreno – ne verujem. svet se promenio. muzika se... reciklira. za paketaranžmanski status u jednom delu društva neophodno je da provlađujući ukus njegovog ostatka primi žestok šamar. kult (eto ga opet!) kompilacije jutro će promeniti sve? možda bi pre mogao da se ostvari u obliku koji bi zaličio na onaj koji obavija indie-go! ta institucija ne vređa nikoga, a pristalice su joj gusto zbijene u front. odbrambeni, kažete? pa šta? obrni-okreni, pop-kulturne forme (i ne samo one) su istovremeno inkluzivne i ekskluzivne. svi ste dobrodošli, dok zadovoljavate sledeće kriterijume: [...] prvo pravilo kulta jutra... je – o kultu jutra... se ne govori.
u slučaju radio utopiae radi se, između ostalog, o pokušaju bilateralnog definisanja identiteta. radio b92 proglašava 'scenu' i tako, povratno, definiše sebe. iako su ivan i svetlana ljudi od medija, jutro... nema takvu ambiciju. ne samo zbog toga što je radio stanica iz koje su delovali (94.9) ugašena. ovo je pre jedan intimni naum, nešto što nema taj korporativni, 'marketinški' balast. sličnost ova dva izdanja? barem jedno prezime se ponavlja na oba omota. na radio utopiji je pesma najvažnijeg benda iz grada b. na severu. na jutru... je objavljen jedan uradak kolektiva koji je pitanje-je-samo-koliko-pogrešno potpisan kao da dolazi iz grada b. na severu. keep it in family.
