leak of the week #001

kako se u eri neprekidnog pljuska nove muzike sa interneta nositi sa:
1) preslušavanjem;
2) višestrukim preslušavanjem;
3) recenziranjem [slučajevi pod a) u 'profersionalnim' medijima; b) na blogovima]?

teško pitanje sa kojim se svakodnevno rvem i nemam dobar odgovor.
sećam se da sam pre nekog vremena predložio uredniku popboksa da se, lepo, svi odreknemo fasade magazina/webzinea kakvi postoje na mestima sa razvijenom industrijom/tržištem zabave i priznamo očigledno - ovde je mp3 pojeo, provario i, khm, izbacio svaki drugi vid konzumacije muzike.
moj predlog je bilo pokretanje rubrike leak of the week. to bi bilo mesto za nedeljni pregled stvari koje su procurile na internet, uz kratke utiske o preslušanom.
u takvoj rubrici sam tražio i izlaz iz paradoksa u kojem živimo zahvaljujuci internetu, gde se vremenski tok translira tako da događaji ostaju međusobno jednako razmaknuti, ali se svi odigravaju mesecima ranije nego što bi, nominalno, trebalo. tako se svi pravimo kao da neke albume nismo vec preslušali i, često, zahvaljujući opštoj nezanimljivosti muzičke proizvodnje, prestali da slušamo nedeljama pre nego što će se pojaviti u prodaji. tek oko njihovog prodora u 'realnost' časopisi objavljuju recenzije, što u opisanom stanju 'već odigrane budućnosti' ostavlja utisak o nepopravljivom kašnjenju. kada je u pitanju webzine ili druga internet forma, to je kašnjenje nedopustivo.

ovu sedmicu su obeležila dva leaka: bloc party - a weekend in the city (najavljen za februar 2007) i samoimenovani prvi album grupe math and physics club (na tu stranu su me pogurali neki tamo sa i! foruma)


bloc party - a weekend in the city
koliko sam samo svojih omiljenih albuma u prvi mah (nakon prvog slušanja) odbacio, verujući da je to zauvek... neki moji prijatelji se već dugo sprdaju na tu temu, do te mere da će uskoro prestati da sami testiraju novu muziku, sve čekajući da nešto nakon prvog slušanja proglasim za sranje. to je, obično, jasan znak da imamo posla sa pobednikom.

tako je bilo i sa bloc party prvencem silent alarm. tokom jedne od užasno dosadnih jutarnjih vožnji autobusom od grada b. na severu do beograda, po prvi put sam preslušao taj album. i rešio da to ostane naš jedini susret. u poplavi post-strokes gitarskih revitalizatora, nisam prepoznao ništa zanimljivo kod bloc party. mesecima kasnije, niko više ni ne zna kojim putem, rešio sam da proverim taj prvi utisak. možda upravo zbog toga što sam po njima postao notoran. rezultat je bio istovremeno poražavajući i dobrodošao - još jednom sam olako i prebrzo odbacio retko dobru ploču (poražavajuće) i... ispostavilo se da i u novom veku ima retko dobrih ploča (dobrodošlo).

bend je u najavama drugog albuma koristio reference koje su činile da se čitav zaplet lepo nadoveže na naziv njihovog prvenca. ako je ono bio silent alarm, imena philipa glassa, bartók béle i timbalanda zvonila su na uzbunu. i to na sav glas.

ozloglašeno prvo preslušavanje se u mom slučaju odigralo juče. ovoga puta (mada je to uvek slučaj) sam sasvim siguran da su nam isporučili sranje.

stvar počinje, lošije teško da može. samosažaljiva drama, glas u falsetu i predvidljivo gitarsko razbuktavanje stoje na onoj strani radiohead nasleđa iz devedesetih gde su se u međuvremenu zapatili muse. automatska diskvalifikacija zbog greške u nedostatku... ukusa? stila? mozga?
misli čovek, najgore mora da je prošlo. al' nema odmora za nas unesrećene. hunting for witches, posvećena bombaškim napadima u londonu 7/7/05, bi uz manje stilske zahvate mogla bez ostatka da se smesti u repertoar grupe him. nazovimo to instant neodarkom. što je eufemizam za kič.
tek od treće pesme bloc party počinju da liče na sebe, ali deluju kao manje inspirisani, dovitljivi i talentovani surogat. taj utisak nije posledica samo očajnog otvaranja albuma. i teško da ima ikakve veze sa glassom ili bartókom. a weekend in the city je izlapeli bloc party. no hits, only misses.

o prvencu math and physics club - uskoro.
čekaju vas: belle und sebastian, lieber und stoller, tweesome, pa-pa-pa-paaa, pokrajinska takmičenja iz oblasti experimentalne fizike i mnogo, mnogo toga...

veheheliki zehehev

nedelje su prošle pune muka. zapravo, još nisu prošle.

samo da se zna šta je činilo moždani saobraćaj, a da je povezano sa ovim blogom:
1) en stepeni razdvajanja
o novom albumu ... and you will know us by the trail of dead, ali i o b92, pavlu veljkoviću i bog te pita čemu još. verujem i o grupi superstudio, povetarcu, svetlima beograda koja se zrcale u savi. pre svega - o entropiji. [ovde bi neki upućeni zli jezik (evil tongue. mwa-ha-haaaaaargh!) umetnuo i thomasa pynchona, just 4 da fuck of it]
2) svetlosne godine, jedinica za vreme?!
o marku linkousu, sparklehorse, depresiji, muzici kao terapiji, albumima-growerima, prvim utiscima, o zen krčagu, samim tim i delovima i celinama.
3) 297x420 mm
o filmskoj muzici/muzici za film/muzici u filmu?!, o naručenoj a nikada nenapisanoj recenziji, o upisivanju na fakultet i susretima sa neshvatljivim, o umiljatom stvorenju pod imenom gizmo (ka-kaaaa!), o fudbalu (uključujući i američki!), navodnoj sinematičnosti pojedinih muzičkih žanrova, o visceralnosti naspram cerebralnosti, o melodiji koja bi, da je pravde, trajala zauvek.
4) blitzkrieg!
o beogradskom sajmu knjiga kao poligonu za vežbu preživljavanja, o in-out strategiji, o tome kako je chuck palahniuk učio da pamti izgovor svog prezimena (michaela chabona ni da ne pominjem), kako ću do u nedogled čekati lunar park breta eastona ellisa (a ono malo, koliko sam izdržao da čitam sa ekrana, čini čekanje još teže podnošljivim). da, i o manje crvenom žanrovskom pomaku.
5) tajna veština žongliranja
o tome kako istovremeno gledam lost, desperate housewives, veronicu mars, gilmore girls, my name is earl, studio 60 on the sunset strip, dawson's creek (!), how i met your mother i the west wing; i kako bih još.

strpljeni - spašeni.
not just yet.
there's no easy way out.
over.
out.