upravo sam obavio prvo slušanje danas (beležim, 22. decembar, dan armije) procurelog low. uf... nije nimalo nalik na the great destroyer. ovde nema gostoprimstva. ko svrati, neka se prilagodi oštrim ivicama, sirovim površinama i hladnim odjecima. u takvom ambijentu kriju se neke začuđujuće lepote. ništa me ne pitajte, drums and guns će morati mnogo puta da se prevrne, istrese i ispresavija. ali, hej, mesto mu je, ionako, u sledećoj godini.
2 comments:
can't wait!!! low mi je trenutno jedan od omiljenih bendova, imala sam things we lost in fire godinama i ponekad,stvarno retko bi ga preslusala, a onda sam dobila low tribute i preko toga odlucila da se bolje upoznam sa albumom koji vec imam. a onda i sa ostatkom. trebalo je dugo, prosto low je negde fermentirao u podsvesti ali sad sam spremna za konzumiranje (prim.aut. zorana).
Low - bend za odrasle ljude?! ne znam da li se sa mnom slazes ...
jel dolazis veceras? put on your party boots, obzirom na line-up koji sledi, ja moram da nateram ljude da igraju ...
postoji nekakav amg-ovski stav da im je things... najbolji album. ne znam. zapravo, low je neobican primer u mom slusackom stazu. bas kasno sam ih otkrio. ne mogu ni da zamislim sta bi bilo da sam '94. cuo i could live in hope. iako sam u 'mladosti' umeo da cenim galaxie, na primer, zahtevao sam od muzike... vise zivosti, sirove snage, raznovrsnosti (unutar samih pesama). nije da me je to ikada pustilo, ali mi se sluh vremenom prosirio. (i tu zastajem i nekoliko puta poskakujem, cisto da naglasim da smo stigli na to mesto gde potvrdjujem tvoj zakljucak da je low muzika za 'odrasle')
ono sto low tako samouvereno i, cini se, sa lakocom proizvode je uzasna retkost. ta vrsta minimizacije sredstava iziskuje neverovatan stepen muzicke zrelosti, narocito kada se stavlja u svrhu 'ozbiljne' muzike. nije bilo lako ni luni, npr, mada je njihova muzika imala (ah, past tense...) ventil u zovijalnosti. ovo je drugo mesto na kojem zastajem i skakucem. uloga davea fridmanna u slucaju oba benda?
sto se mene tice, low je na the great destroyer doziveo fantasticnu transformaciju i, mada se neki fanovi ne bi slozili, ostao neokrnjen. dapace, dodata je jos jedna valenca nasoj predstavi o low. suprotno, poslednji album lune je u fridmannovim rukama postao oruzje kojim je izvrsena egzekucija nad idejom o tom bendu. u potiljak, s visine.
prosto ne mogu da docekam tvoje utiske o drums+guns.
Post a Comment