///a.///
ne, stvarno... kada i kako si se ti umuvao, jebote? ni b. ni ja nismo sfatili dok te nismo čuli...
///d.///
///d.///
pa, nekako ste počeli
i ja bio kod ulaza
i gledam vas tako naslonjen
na nešto prikladno
i onda je to nešto postalo neprikladno
i onda počne koleno da se trese
desno
u ritmu
i nekako se organela za varenje na koju hrana ulazi razvukla malo udesno
i onda je ceo organizam nekako dobio zeleno svetlo
da krene
cvrc
napred
i probijah se sa sve nadom da će da se stigne na reffren
i bila jedna mala ispred mene probijala se isto
sa pićem
sa njim se sporije probija
naročito ako ideš napred
i ja za njom
i sve se suzdržavam od previše fizičkog pritiska na njen organizam ne bih li izbegao poglede ovakve ili onakve, ne daj bože verbalni duel
i stigoh do prve stepenice taman kad ste vi stigli do predzadnjeg akorda poslednje strofe pre prvog refrena
rečju - prekasno
i ondak sam se ugurao nekako u neki deo koji ne znam kako se zove
i onda je to sve nekako prošlo, a dok je prolazilo tremor kolena se prešaltao na levo
i glava me je vukla na levo
i jasna stvar, zaboravio sam da je tu negde i činela
bila je, dramaturški zgodno, desno
i sa njom sam se mimoišao
možda je to i dobro, na kraju krajeva
i jako sam očekivao da mi neko eksplicitno stavi do znanja da je kraj
evo saće
čekam
kliktaj glavom
pogled raširenih kapaka
zamah nečim
čekrd fleg bi bio previše, ali nešto, daj nešto, kad će taj kraj, daj da se ne blamiramo, joj bre, ajde neko da mahne nečim
i onda niko ne maše
a logika je neumitna bila
evo ga kraj
još takt
i pola
i udatrac
i kraj
i bio je kraj taman kako treba
uprkos svim promašajima u tih nekih tri minuta i kusur kolki oćeš
No comments:
Post a Comment