Monday, May 07, 2007

treći čovek

ovo je google talk ispovest trećeg čoveka na pruge (koga ne vidite na prethodnoj fotografiji), provocirana mojim upitom. evo transkripta koji će vam dočarati kako se u trenutku menjaju neke odluke, kako izgleda kada 'bend' bez ijedne probe pokuša da nešto odsvira, kako se prepoznaje trenutak za koji (umalo) prekasno shvatite da je jedan od onih što vas još čvršće vezuje za saučesnike i kako se taj, ipak, sustigne kod zadnjeg vagona.

///a.///
ne, stvarno... kada i kako si se ti umuvao, jebote? ni b. ni ja nismo sfatili dok te nismo čuli...

///d.///
pa, nekako ste počeli
i ja bio kod ulaza
i gledam vas tako naslonjen
na nešto prikladno
i onda je to nešto postalo neprikladno
i onda počne koleno da se trese
desno
u ritmu
i nekako se organela za varenje na koju hrana ulazi razvukla malo udesno
i onda je ceo organizam nekako dobio zeleno svetlo
da krene
cvrc
napred
i probijah se sa sve nadom da će da se stigne na reffren
i bila jedna mala ispred mene probijala se isto
sa pićem
sa njim se sporije probija
naročito ako ideš napred
i ja za njom
i sve se suzdržavam od previše fizičkog pritiska na njen organizam ne bih li izbegao poglede ovakve ili onakve, ne daj bože verbalni duel
i stigoh do prve stepenice taman kad ste vi stigli do predzadnjeg akorda poslednje strofe pre prvog refrena
rečju - prekasno
i ondak sam se ugurao nekako u neki deo koji ne znam kako se zove
i onda je to sve nekako prošlo, a dok je prolazilo tremor kolena se prešaltao na levo
i glava me je vukla na levo
i jasna stvar, zaboravio sam da je tu negde i činela
bila je, dramaturški zgodno, desno
i sa njom sam se mimoišao
možda je to i dobro, na kraju krajeva
i jako sam očekivao da mi neko eksplicitno stavi do znanja da je kraj
evo saće
čekam
kliktaj glavom
pogled raširenih kapaka
zamah nečim
čekrd fleg bi bio previše, ali nešto, daj nešto, kad će taj kraj, daj da se ne blamiramo, joj bre, ajde neko da mahne nečim
i onda niko ne maše
a logika je neumitna bila
evo ga kraj
još takt
i pola
i udatrac
i kraj
i bio je kraj taman kako treba
uprkos svim promašajima u tih nekih tri minuta i kusur kolki oćeš

superstudio na pruge


ne vidite d@superstudio. istina, ni nas dvojica ga nismo primetili kada se umuvao i seo za bubanj. verujte na reč, i on je imao odeću na pruge. the b(r)and with (three) stripes.

///nota bene:/// fotografiju je napravio stacy.

the heimlich maneuver

istina je. neko je obavio heimlichov zahvat i izbacio taj prvi javni nastup sastavu superstudio iz dušnika. sve se odigralo u gradu b. na severu u petak, 4. maja 2007, na once in a lifetime svirci koja je na istoj bini okupila ljude iz bogate recentne istorije pop muzike tog mesta. ključne reči su: milan glavaški, rebel star, popcycle i eva braun.
nas trojica smo izveli pesmu koja se nalazi kao hidden track na albumu eve braun heart core. ljudi sa meseca su dobar izbor, ukoliko ste skloni istim stvarima kao i mi:
1) iznenađenju (vidi: reputacija pomenutog albuma);
2) pesmama mog brata p;
3) ispravljanju nepravdi (kao što je mistreatment te pesme, kako u pogledu 'skrivanja', tako i u onom aranžersko-produkcionom)
mi smo je zamislili kao power pop na tragu teenage fanclub. uz značajan namig the pale saints verziji pesme blue flower. jednom kada je snimimo, tako bi trebalo da zvuči. na sceni kluba penny lane je u petak bila sputana akustičnim instrumentarijem. vratite nam distorzije i fuzzove!

+ upravo sam se dokopao prvog *pravog* leaka sa predstojećeg albuma grupe interpol, pesme the heinrich maneuver. oh, happy day! oh, glorious day! samo da mi je znati koja budala je mogla da poveruje u onaj navodni leak celog albuma, gde se iza imena ovog voljenog benda krio onaj neki drugorazredni rip off?!

interpol - the heinrich maneuver
pw: ewang