izvorno je ovo moj komentar na blogu ivana bevca. tema je obrazovski protest protiv otvaranja izložbe odstupanje - savremena umetnička scena prištine u galeriji kontekst u beogradu. slična se stvar odigrala u novom sadu, gde je 22. januara 2008. ista izložba otvorena u muzeju savremene umetnosti vojvodine.
jučerašnji je događaj novi prilog dugoj istoriji beščašća (ovo bi trebalo da stoji u navodnicima, ne samo zato što je reč koja odzvanja obrazovskim patosom, već i zbog borhesovskog citata), nasilja, opresije i ignorancije koje svakodnevno trpimo u srbiji. o kosovu ni da ne govorim. ne mislim da je ta stvar unilateralna, ali to je drugo pitanje. svojom guzicom u beogradu, neću da pričam o kosovu kao o nečemu što poznajem. i na šta polažem pravo. iz prve ruke sam pre petnaest godina prepoznao gorepomenutu opresiju i nasilje, kada su me spakovali i poslali tamo kao nevažni (?) deo aparata za sprovođenje tih filantropskih metoda.
od tada povike "idite na kosovo" razumem kao znakovit deo te istorije nasilja. na svim demonstracijama upućivali smo policiju u tom pravcu. što je značilo - ne sprovodite nasilje nad nama. zna se - dapače, aksiom kaže - gde se ima sprovoditi nasilje i nad kim. ne mogu precizno da utvrdim kome su sinoć bile namenjene te instrukcije. ako su mlade pripadnike prištevske savremene umetničke scene slali na kosovo, nisu morali da se baš trude i organizuju se u deset trojki. ti ljudi, *za razliku* od beogradskih i novosadskih obrazovaca, žive na kosovu. da se razumemo - ono što ivan kaže, da ta ekipa ne bi ni kročila na rečenu teritoriju - neka ni ne pokušava. kosovu, a i nama, samo još oni fale tamo.
ukoliko su pak na kosovo slali dve veoma vredne i predane mlade kustoskinje galerije kontekst, stvari mi postaju manje jasne. kao prvo, njih dve mogu da odu u prištinu i učine nešto dobro - porade na vezama između dve sredine izjedene od mržnje, dva kulturna prostora koja se ni ne poznaju dovoljno. ali, hej!, ne bi to želeo obrazovski linch mob. šta je drugo? idite vas dve na kosovo da malo vidite kako je tamo? ako je kosovo takvo leglo zla, šta ste onda zapeli za njega? valjda da ga selektivno poravnate, pa sve ispočetka? po meri obraza?
herojski portreti ratka mladića i gospodina legije su, jasno, tek elementi duboko jezive ikonografije ovdašnje verzije beščašća, nasilja, opresije i masovnih, *masovnih* smrti. cinik u meni se pita... otkud ljubitelji tog žanra na jednoj izložbi savremene umetnosti? široki vidici, valjda.
1 comment:
Lepo receno, potpisujem svaku rec.
Post a Comment