ovih dana nema velikih, monolitnih tema. ali fragmenti pljušte. tako ću ih i pobrojati, usput, kao što se kod aarona sorkina (opet taj! i biće ga još) razgovori vode u hodu, najčešće između kancelarija.walk with me...
1) aaron sorkin (heheheeee)
već sam pisao i otpisivao na forumima i komentarisao po blogovima (pa tako i ovom našem) o ovom izvanrednom scenaristi, i njegovoj novoj tv seriji studio 60 on the sunset strip. ko je gledao, makar i nasumice i/ili vrlo malo, njegov najpoznatiji uradak the west wing, zna šta može da očekuje. kompresiju, mnogo teksta u jedinici vremena, pomenuti običaj da se hoda i razgovara (među fanovima poznat kao pedeconferencing), krajnje liberalni rakurs (i sukob/sprdnju sa hrišćanskom desnicom, konzervativcima, national rifle association...), i spisateljsko umeće da nas dovede u stanje ushićenja. i to one vrste koju pisac i filmski kritičar kim newman u svom tekstu you know when you're watching a 1990s film when... navodi kao jednu od diferentia specifica te kinematografske epohe - tom cruise signals victory by punching the air and going 'yeah!'. ali, ovde to ne rade junaci sorkinovih scenarija, već ja, dok gledam neku od njegovih serija.
studio 60 se odigrava na, iza i oko scene televizijske emisije nalik na saturday night live. šta više da kažem? ima li boljeg ambijenta za sorkinove raspričane junake da se zapliću u lične, političke, spisateljske, zabavljačke, kakve sve ne, kučine? što se mene tiče - ne baš. i radujem se svakom kadru gde matthew perry, konačno, pokazuje koliko je nepravedno bio poslat na gomilu typecastovanih glumaca. on i bradley whitford imaju potencijala za savršen buddy kombo.
još sam i genijalno zamislio da, u omraženom ritmu 'jednom nedeljno', pauze između epizoda (super)studija 60 popunjavam - west wingom. mwahahaaaa! a stigao mi je i sports night.
sorkin geekdom, here we come!
2) grant lee: a) buffalo; b) phillips
i do ovog fragmenta smo došli zahvaljujući televizijskim serijama. u ovom slučaju - gilmore girls. ko je gledao, zna da se kao gradski (varoški?) trubadur u njoj redovno pojavljuje čovek imenom grant lee phillips. ako je to znanje praćeno i relativno dobrom pažnjom i istančanim ukusom tokom devedesetih, ne mora se dodatno objašnjavati.
svojevrsni je konsenzus da je phillips jedan od najboljih muzičkih autora u americi u poslednjih petnaestak godina. taj, pre svega kritičarski, stav nije koincidirao sa masovnim prihvatanjem kod publike. pred sam kraj ere seattle-je-centar-muzičkog-sveta, izvrsni prvi album njegovog sastava grant lee buffalo, fuzzy, nije imao prevelike šanse. ali je, uprkos tome, bio zapažen. nakon toga, bend je izdao još tri albuma, da bi pred kraj decenije grant lee phillips (ime koje, veoma prikladno, zahvata veoma širok potez dijalektičkih suprotnosti americane) započeo samostalnu karijeru, koja traje i danas.
ove godine je objavio album nineteeneighties, gde je obradio svoje omiljene pesme iz osamdesetih (tom cruise goin' yeah! and punchin' the air just the same), na potezu od pixies, preko the cure, new order i cavea, do smithsa. očigledno je da je u gg angažovan sa poštovanjem, na koje uzvraća kratkim, uživo odsviranim i otpevanim pasažima, samouvereno ilustrujući svoj veliki talenat. ovih dana sam sakupio čitav njegov back catalogue i... uživam.
još dve čudesne muzičke činjenice vezane za seriju gilmore girls:
- u finalu šeste sezone, u gradiću stars hollow se, zahvaljujući uspehu koji lokalni trubadur (phillips) nešto ranije postigne, skupi tušta i tma uličnih svirača. među njima i sonic youth (zapravo thurston moore, kim gordon i njihova kćer coco!) i, ono što je u toj epizodi najlepše, yo la tengo. tih dvadesetak sekundi videa bi se u vhs uslovima izlizalo od ponavljanja...
- u bendu hep alien (gde bubanj lupa roryna prijateljica lane) gitaru svira... drumrollllllllll... sebastian bach. skid row! maaaaaan!!! hair metal! yeah! [punches the air]
a3) anheli 3
prijatelj scenarista me je pozvao na premijeru filma a3 - r'n'r uzvraća udarac. to je retka zgoda u mom životu. nakon ove prilike sam još čvršći u rešenosti da tako ostane i ubuduće. gužva, promoterke svega und svačega (od krem sira do goriva za sus motore), wannabe sistem zvezda, džet seta i pratećih, podjednako neostvarenih, njegovih manifestacija. i, na kraju,domaći film.
sreća za a3 je što postoji, sećate se, a2. u toj, ne baš bog zna kakvoj, konkurenciji, ovo deluje skoro kao film, i samim tim je veliki korak unapred u okvirima posrnule serije.
ne mogu sada da pišem nekakvu koherentnu (amatersku) kritiku, te ću, u skladu sa već uspostavljenim modelom, nabacivati crtice:
a) r'n'r uzvraća udarac? yeah, right. pa ipak, pop muzika u ovom filmu je vrlo dobra.. pojedini komadi koje potpisuje igor perović (da, da, iz *onog* pozerskog macho benda) su, na žalost, među boljim pop-glazbenim proizvodima kod nas ove godine. [*nažalost* ovde stoji iz relativno lako dokučivog razloga. domaća pop muzika mora da je u debelom bedaku kada tendenciozno prijemčivi brojevi primenjeni u filmu srđana dragojevića und co. igraju za titulu. dobro, ostalo je još malo do kraja 2006];
b) seka aleksić (and her boobz) u nekoliko navrata prikazuje više glumačkog dara od z. cvijanovića. tom čoveku je ono-nešto-mile pojelo i mozak i talenat;
c) product placement je u a3 manje konzistentan, ali ga je teže podneti nego u prethodnom filmu. maxi, citroen, imlek i ostali bez većeg napora iz kadra istiskuju filmske likove, filmsku radnju i filmsko dostojanstvo;
d) reditelj i direktor fotografije su učinili da se često tokom filma vidi koliko je kratko promišljan i kako je... domaći. + povremeni demaskirajući efekat digitalnog videa je u suprotnosti sa, očito, 'fensi' namerom;
e) jebeš 'rokera' koji sanja o *novom* telecasteru.
telecaster je, kako to već biva sa gitarama, kano vino. aj' što to ne zna onaj dragojević, ali vojnovu nije oprošteno...
s jedne strane - šalim se. ali, heheheee, postoji i ta druga strana.
pomenuta želja jednog od protagonista a3 za novim t-casterom je neka vrsta sublimiranih zabluda ovog filma. to jest, ako je namera a3 da, uz navodno nezgodan spin, rokenrol (štagod) pošalje u polje široke publike, dakle one koja bi radije gledala film u kojem bi seka aleksić bila centralno muzičko i erotsko žarište. ne govorim ovo sa kultur-rasističke pozicije. dapače.
samoproklamovana 'subverzija' (a kroz vraćanje starog - r'n'r-a, hej!, i to u obličju iz dragojevićevih osamdesetih) ovog filma nije ni od kakvog uticaja. na sreću.
f) dijalektike radi... u filmu prikazana, relativno bezbolna, međusobna zamenjivost pop predstavnika 'prve' i 'druge', sprda se sa mitom o dve srbije. ne tvrdim da postoji jedna, ili da srbija uopšte postoji, as a matter of fact. samo tvrdim da je ta sprdnja fenomenološki ispravnija, intelektualno poštenija i pop-kulturno načitanija od nekih teza ivane kronje i sl.
g) nego, ko me je, uopšte, zvao na film koji je napisao par antikomunista? hmpf.
SF-SN!
10 comments:
ajd da odgovorim u kratkom konfuznom nabrajanju:
1.uaaaaaa! antikomunisti
2.isto bila na premijeri. jel si bio na onoj u 8.30 ili u pola 7?
3.kristina je napisala jakodobru recenziju na popboksu, izuzev što je pominjala svilene košulje vlade georgijeva, a ja sam nekako ubeđena da čovek ne nosi svilene košulje.
sve sem toga se slažem sa kristi.
4.mene je više od svega u filmu nervirala estetika, a direktora fotografije bi odmah otpustila.
5.Gilmorice su very heavy drug. sramim se reći do koje sam sezone stigla.
1) dole anitikomunisti i anti-antifasisti!
2) ja bio od 20:30. tek kad su 'foto-reporteri' opkolili s. kapichica, oh, bogo, shvatio sam u cijoj blizini stojim. dobro je da nisam u svakom budnom trenutku svestan da, zbog prirode posla (vise konkretnog namestenja u konkretnoj instituciji nego posla kao takvog), u rancu stalno nosim skalpel...
3) sa' cu da procitam.
4) dp (a bilo ih je barem dvojica)? estetika? morao bih da gledam ponovo. which is not gonna happen.
5) 'ajde sad lepo priznaj - dokle si dogurala? znam osobe koje su gledale i po 12 epizoda dnevno.
mislim da ce se pokazati da je lik bradley whitforda u studio 60 gay ... sto posto. Kad smo vec kod toga, sinoc bio Top Gan na Pinku, Tom Kruz na putu ka ovoj instituciji, vozi motor, vidi avion koji ga prelece i zadaje zamisljen udarac u momentu cistog ushicenja.
Malo sad se podsetila ovog filma recimo cinjenice da u njemu igra Meg Ryan. Film stvarno klizi po tankoj ostrici machizma 80-ih i gay estetike, to je vec ispricano vise puta, ali sam sad tek primetila da Kelly McGillis moze Cruiseu da bude aj da ne kazem mama, nego teta ili barem 10 godina starija sestra od tetke. I nekeko mi to zapazanje cini seks izmedju njih manje uverljivim.
"ovih dana sam sakupio čitav njegov back catalogue? ?!
(ni dalje ne mogu da nadjem password :( )
2 popkitchen:
cim danny nije o'ma poskocio na umiljate poglede novopechene predsednice nbs, mora da je sumnjiv.
top gun nisam gledao od onda. poznati solilokvij quentina tarantina iz 'sleep with me', osim sto je antologijski trenutak novije kinematografije, ucinio je da top gun ponovo postane zanimljiv, iz drugog rakursa. s repa ;)
sto se ms. mcgillis tice... ugodjaj ti kvari sto je starija od cruisera ili sto mu je rodjaka (kazes - mama, tetka, sestra od tetke)? jerbo, ako me secanje na adolescenciju ne vara, kadeti se i pale na starije zene. za obrnuto ne znam.
2 anonymous:
password?
Bez namere da osporavam cinjenicu da u filmu postoji jako mnogo product placementa, naglasio bih samo jednu stvar.
Naime, u holivudskom filmu smo navikli na nesto sto nazivamo product placementom. Ovo sto se u nasem filmu desava nije product placement vec prakticno finasiranje filma koje se daje u zamenu za prikazivanje u filmu. Moramo imati na umu da je u holivudskom filmu samo mali deo novca u budzetu baziran na product placementu.
Holivudski filmovi imaju ogromn prihode od proizvoda koji se brendiraju filmom, a to nazalost kod nas nije slucaj. Dakle, dok ne bude IMLEKov jogurt A3, umesto da se IMLEK vidi u A3 dotle je product placement samo eugemizam za ovo sto se kod nas desava.
A3 je snimljen za nekih 60% sponzorskih para, sto zaista nema nigde u svetu. Naravno da mi product placement smeta i naravno da bi bilo bolje bez njega, medjutim, to je procenat budzeta koji nema presedana u savremenoj kinematografiji i smatram da ce jos neko vreme, dok se ne uspostavi neko trziste u Srbiji, komercijalni filmovi tako morati da izgleaju.
Ono sto je meni mnogo veci problem je product placement u pretencioznim, serioznim filmovima. u filmu kao sto je A3 to smeta, ali manje...
Eh, da, zaboravih kljucni argument. Tolika kolicina product placementa dovodi do toga da gledalac sebi postavi pitanje, `Zasto ja placam da gledam ovo kada je ocigledno rec o zakupljenom terminu?`
I tu vec taj koncept tolikog placementa postaje neodbranjiv. Medjutim, tu je i sama publika malo kriva posto bi, da je redovnija u bioskopu, producenti na nju mogli da racunaju, pa bi smeli da ulaze u rizik. Ovako, cela stvar mora da se zatvori sa jako puno para koje se daju nepovratno (fondovi, sponzori) i otud taj efekat.
jasno je otkud taj metažanr 'igrani film susreće reklamu'. ipak, moralo bi to biti suptilnije. taj šav bi morao biti finiji. što iziskuje vreme, maštu, trud i volju da se obaveza prema sponzorima tretira istim sredstvima kao i ostali elementi filma.
moj omiljeni primer, kojim gušim sve prijatelje koji me pitaju za a3:
seka aleksić se nadnosi nad onim malim, kako li se zove, koji leži na podu. ona spušta kesu sa znakom maxija i tako popunjava kadar, koji se sada sastoji iz tri činioca: klinca, nje i kese. pardon... iz pet činilaca: klinca, nje, njenih ogromnih sisa (kako to ignorisati i ne odvojiti kao posebne elemente kompozicije kadra?) i kese. a sve što gledalac vidi u tom sramnom kadru je - žuto-plavi logo maxija.
nisam naročiti stručnjak za film, a (ne d'o bogo) ni za odvratajzing. ali taj kadar mi je direktno (i evo prigodnog omaža dragojeviću) napunio bulju šimikama i najurio me iz filma. to ne može biti dobro za jednu narativnu, estetsku, kakvu god, celinu. s druge strane, užasan sam protivnik teze 'svaki publicitet je dobar publicitet', i ne vidim način da je to korisno za maxi. correct me if i'm wrong...
cula sam za kadar u kome se nikola p. kupa u nekom akvarijumu punom pene u turbo folk klubu, i onda kada malo skloni penu .... pise DDOR Novi Sad.
nisam gledala andjele, mozda cu nesto propustiti, ali likove poput seke ne mogu da shvatim ni kao salu. nekad stvarno nemam smisla za humor, ali neka tako i ostane.
ali FUZZY! pa to topi srca nas neduhovitih.
Post a Comment