this will destroy you - young mountain (magic bullet, 2006)šest instrumentalnih kompozicija. malo preko trideset i šest minuta muzike. susret nam se odigrao sredinom decembra, baš kada mi je ovogodišnja zaliha nade da ću čuti nešto što će me zbilja uzbuditi bila na samom izmaku.
prvi komad na ovoj ploči (je li album, je li mini lp, je li ep?) zove se 'quiet'. ne dajte se zavarati. this will destroy you nisu tihi. njihova interpretacija tihoglasnotihog je uvek glasna. i uprkos primedbama pitchforkovog recenzenta, tek-malo-preko-polučasovni format ove zbirke izuzetno prija. vu metri se smiruju, a u glavi mi još odjekuje ova muzika. kao film koji se nastavlja i van granica kadra. kao slika čija se realnost prostire i van granica slikanog polja. namerno pominjem film i slikarstvo (a mogao sam i druge oblike vizuelne reprezentacije), čisto da vratim igru u teren pominjane 'sinematičnosti' i '>nove< umetničke muzike', i brže-bolje promenim pravila igre, pošto ta svojstva nisu od važnosti. a šta je ovde bitno?
ne bih da usvajam svoje iskustvo kao opšte, ali kada sam sa prijateljima počinjao da se bavim muzikom, poriv je bio da pokažemo da smo pametniji, osećajniji, načitaniji, dublje zaronjeni u okean glazbe od drugih. pre svega od svojih vršnjaka. ali i šire. tokom gotovo čitavog svog trajanja, young mountain je beleška upravo takvog poriva. ono što me je, shodno imenu ovog sastava, uništilo na tih 36 minuta je sudar sa muzikom mladih teksašana koji u svojim prvim objavljenim kompozicijama pokazuju da su pametniji, osećajniji, načitaniji i dublje zaronjeni u okean glazbe nego što smo mi ikada bili. ali i bučniji, strastveniji i hrabriji. young mountain je mala ploča za veliki preokret u poslednjim trenucima utakmice. pogodak sinhronizovan sa zvukom sirene koja označava kraj jedne iscrpljujuće, isprazne, uvredljivo slabe sezone, poslednji pogodak koji čini dramatičnu razliku.
they shoot.......... and they score!!!
[grozim se od same pomisli na sastavljanje godišnje liste albuma. ovo lepo iznenađenje mi malo daje na entuzijazmu. ali neću odustati od čvrste namere da mi glavna lista bude, kako sam obećao i svedokinji popkitchen, ona najvećih razočaranja 2006. inače nisam opsesivni sastavljač top ovoliko onoga, dapače. talasu opšte predpraznične listomanije uprkos, predstavlja mi izuzetan napor da taksativno/hijerarhijski/vrednosno rezimiram stvari.
na listu domaće muzike ne smem ni da pomislim... brrrrr... još sam kao pravi mulac stavio virvel na prvo mesto prošlogodišnjeg izbora, iako se album sa dna pojavio tek ove godine. delovalo je kao lejmersko hvalisanje da sam tu ploču čuo pre drugih, a zapravo je to bio potez očajnika.
ništa, i ove godine će to biti na vrhu. a od drugog do desetog mesta? ermmmmm... prazno? ili marchelo? what?!ever...]
7 comments:
ep je u pitanju i ja sam do sada bila ubedjena da je proshlogodishnje izdanje, sada se ne da da proveram. ali jeste jako dobar, sinematichnost, melanholija i sve, izdvaja se iz post-rocka (koji me sve vishe podseca na nocnu moru koja se ponavlja) heh, morala sam ali svakako rispekt shto nijednom nisi upotrebio tu fantomsku rech u opisivanju njihove muzike
pa sad... 36 minuta je malo jako za ep, ali nije ni vazno. to je, ionako, moj omiljeni format. da se dogovorimo, volim albume, ali su uzasno retki ljudi koji su u stanju da ih napune tako da imaju smisla. narocito u eri diskova ne koje se bez problema pohranjuje preko sat vremena muzike. notorna je cinjenica da smo, sa povecanjem kapaciteta medija, poceli da ocekujemo sve duze 'zaokruzene muzicke celine'. u takvom kontekstu, izdanja poput ovog imaju neverovatno dejstvo. lepo je znati da postoje stvari koje vas okupiraju visestruko duze nego sto traju, i tako nakon svake konzumacije.
ako sam dobro shvatio, young mountain je 2005. izasao u sopstvenom 'izdanju' benda. zvanicno (za registrovanu izdavacku kucu) je izasao ove godine. inace me te tehnikalije dovode do ludila (je l' opet treba da pominjem arcade fire?), ali ponekad covek mora da rastegne cinjenice kako bi 'mogao da zaspi'. ocajnicki cu do kraja 2006. traziti neko lepo iznenadjenje, samo da se godina ne bi zavrsila u stilu u kojem preti. ocekujem pojacanje sa severa [namig]...
oh me, jeste tako (mislim da gore progovara sva moja naklonost za ep i albume krace od 36 min)
inache... visible forms mi je dosta dobar album, ne bih se zanosila nekim ochekivanjima posle audrey epija. ustvari prijalo mi je shto su na albumu malo distorzirale melanholiju, jedino ovde ima par slabijih pesama, shto na epiju, pa i na demo-u nije bio sluchaj. stvari- su-bile-savrshene, word. ne znam jesi li slushao njihov demo, meni laying with lara ostaje favorite audrey..
i nece spasiti godinu ali jedna preporuka, severna afkors : )
sickoakes, album je seawards
meni svako ponovno slushanje kao waking up to the fresh snow osecaj
(sa neshto sluha za experimentalu, ipak ih je prigrlio type)
nisam slusao audrey demo. sad sam skinuo prvu pesmu, the text is written (upside down). preostale dve ne mogu da iskopam. imas li mogucnost za neki upload?
kako se razumemo u pogledu ove cetiri krasne svedjanke, posao sam za tvojom sugestijom i poceo da skidam sickoakes. videcemo...
link za audrey demo
http://www.megaupload.com/?d=DJ95EVKG
poz.
vrlo lepo. hvala na pomoci i trudu, anonimna dobrotvorko.
ima nekih slucajeva kada bend uopste ne bi trebalo da snimi taj prvi album. nepatvoreni entuzijazam, naivnost, hrabrost, samodovoljnost i, neka bude, cednost muzicke vizije ovog demoa, kao i audrey ep-a, sva su ta svojstva, meni savrseno razoruzavajuca, dozivela prekrajanje, odsecanje viskova, zaobljavanje uglova, poliranje, jedno blago uobicavanje. visible forms je drag album i, pomalo iz inata, stoji na mojoj top 10 godisnjoj listi. ali (cmizdr), ali...
za one koji nisu slusali: audrey je cetvoroclani svezenski svedski sastav. pokusajte da zamislite sadcore (vidi: low ili codeine) sa nesto gudaca, u prostoriji koja savrseno odjekuje, uz viseglasje u kojem se susrecu najlepse strane björk i dolores o'riordan.
kada bih zeleo da malo preteram (i verovatno odbijem neke od vas, ali ti odbijeni ni ne znaju sta valja ;), nazvao bih ovo ceonim sudarom low i cranberries iz faze prvog albuma. björk ballardovski uziva u prizoru zguzvanog metala dok se vozi pored mesta nesrece.
nije sudar ovde metafora morbidnosti, jer u njemu nema povredjenih. on bi trebalo da plasticki docara nagli, iskreni, nemarni i neocekivano lep susret nekih stvari koje volimo, uz prasak. u tom sudaru stradali su samo neki strahovi i predrasude.
kad sam bio u bolnici, u poseti jednom cimeru bio je njegov sin, mladi dvadesetdvogodisnji pevac nekog post-punk benda i on je izrekao kljucnu misao ove sezone, narocito imajuci u vidu da momak ima 22 godine i da jos uvek nije u fazi rehabilitacije SOLDATSKOG BALA.
momcina je izrekao sledece, `nisam jos cuo novi Autopark, ali kako stvari stoje Cecin album ce verovatno biti najbolja domaca ploca ove godine. u muzickom smislu.`
say no more.
Post a Comment