( X ) OK

:::i!:pub:brod:::
:::29:novembra:36:bgrd:::
:::subota:13:12:08:::
:::20:00:::02:00:::

.holden.miloš.caulfield...andrej@superstudio.

( X ) OK

.raznovrsna.zabavna.muzika.

.indie.wuss.power.norse.sadbastard.altcountry.

/// unutar i preko ///

ne bih ovde da prenosim ono što pišem, evo već i drugog unosa (!), na blogu beogradskog city magazinea. preporučujem rss feedovanje, ali nije isključeno da ću vas i na ovom mestu povremeno podsećati da skoknete tamo. siguran sam da ćete mi pre oprostiti redundantnost te vrste nego li bezočno zanemarivanje superstudio bloga.

pored mog pokušaja blage subverzije lifestylerskog diskursa, na istom mestu možete pronaći nekoliko mojih omiljenih blogera, pre svih jelenu maksimović i aleksandra maćaševa. ako se ne varam, prvi unos na cmb-u doprinos je aleksandra s. jankovića. topla preporuka.

can you stop hip-hop?

strah od crne planete uvukao se u mehanizme politikinih štamparskih mašina i pokvario nam malu numeričku igru. u uvodniku za nesrećni novi broj časopisa huper, urednica marija babić-milovanović lepo povezuje da taj, 444. po redu, izlazi 4. novembra, na dan kada se u sjedinjenim američkim državama bira 44. predsednik, a njen najmlađi sin puni 4 godine.

kažete -- stvari koje mogu poći naopako poći će naopako? ne brinite, H#444 izlazi već sutra (?).

ako u ovom broju hupera postoji nešto na šta sam ponosan, to je svakako naslovna strana. možda je kadar fotografije mogao biti malo širi, možda je marko gole mogao do kraja isterati svoju zamisao da se upotrebe strob blicevi, možda da je stigao da je okine u sumrak, možda bi graf bolje stajao na metalnoj kapiji koja je bila u opticaju kao jedna od potencijalnih podloga, možda, možda... dobrodošli u svet gde grafički dizajneri ne teže uvek/samo/uopšte estetizaciji. zadovoljan sam, pre svega, konceptualno. a meni i izgleda veoma dobro. yo!

brod/bgrd/29.novembra36
sub.18/10/2008
20.00/02.00

hold'em caulfield/argh@supperstudio

indie.pop / sad.bastard.pop / power.pop / alt.country.pop / help.iceland.hotline & other.stuff.norse.pop / sub.pop / super.pop / in.level.pop

još malo o uništavanju stvari

[fotografija]
preuzeta je s bloga ectoplasmosis (koji nije za tankoćutne). prvobitno je autor txta mislio da se radi o proslavi uspeha projekta castle bravo -- detonacije prve upotrebljive (huh) hidrogenske bombe, pogrešno taj događaj smestivši u 1946. godinu. jedan od komenatora ga je ispravio: naime, admiral 'spike' blandy, koga vidimo kako uz pomoć supruge načinje ovu bizarnu poslastičarsku tvorevinu, bio je već mrtav kada se castle bravo zapravo dogodio, 1954. godine. zaključak je da je prikazana sumanuta zabava nakon višestrukih detonacija *običnih* atomskih bombi iz te '46. samo za one koji nisu dovoljno pazili na času održanom početkom avgusta prethodne godine.

[a day for destroying things...]
... je moto zabave sarah 100, kojom je okončano postojanje izdavačke kuće koja će ostati jedan od sinonima za twee/indie pop, ali i marksističko-minstrelsku borbu za subverziju pop muzike kao robe široke potrošnje -- sarah records. taj je događaj oglašen u nme-u i melody makeru avgusta 1995. godine.

evo i txta oglasa:

a day for destroying things...

because when you were nineteen
didn't YOU ever want to create something beautiful and pure
just so one day you could set it on fire
and then watch the city light up as it burned?
Didn't you want to do that every day of your life?
Nothing should be forever.
Bands should do one single and then split up,
fanzines finish after one flawless issue,
lovers leave in the rain at 5am and never be seen again -

Habit and fear of change are the worst reasons for doing ANYTHING
Stopping a label after 100 perfect releases
is the most gorgeous pop art-statement ever
and says more about pop-music than any two-part digipak
limited edition coloured vinyl 7"
grimly authentic lo-fi ten-track EP
(or any other marketing gimmick)
ever will.

Sarah Records is owned by no-one but us,
so it's OURS to create and destroy how we want
and we don't do encores.
We want to burn in bright colours and go pop,
to be giddy, impulsive and silly,
to kiss people in new places -
EXQUISITELY
- and dare to tear things apart.

The first act of revolution is destruction
and the first thing to destroy is the past.
scary
like falling in love
it reminds us we're alive

Sarah Records 1987-1995

:::lep:dan:za:uništavanje:stvari:::

i! pub brod
29. novembra 36, bgrd

subota, 16/08/08
20:00:::02:00

:::lep:dan:za:uništavanje:stvari:::

ovog leta holden i andrej imaju snage samo za još jednu kratku avanturu sa vama.

in-die:po-wer:no-rse:tw-eeeee:even.cowgirls.get.alt.country

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
+ citat, samo za ljubitelje 'pretencioznosti':
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
nothing should be forever.
bands should do one single and then split-up,
fanzines finish after one flawless issue,
lovers leave in the rain at 5am and never be seen again
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

:::marxist:minstrels:::

indie-go! pub brod
29. novembra 36, beograd

subota, 09/08/08
20:00-02:00

:::marxist:minstrels:::

marxist minstrel #1: holden kaulfield
marxist minstrel #2: andreas@überstudio

mission: subvert pop

means of subversion: indie. power. twee. norse. alt.

nota bene: sličica je rip-off s bloga simona reynoldsa blissout. koga još zanima odnos new left reviewa i pop muzike? oboje možete preći u red levo, do prozora.

bubanj u uhu

blog eardrums je priredio izvanrednu dvotomnu letnju kompilaciju indie popa.
idite tamo, pokupite svoj besplatni primerak, načnite njihov informativni .pdf vodič organizovan po izvođačima, namestite lice kao da se bavite ozbiljnim istraživanjem i pripremite se na *obilje* divnih iznenađenja. zastupljeni su naširoko provereni (club 8), oni za koje već znamo i duboko im verujemo (northern portrait, i was a king, celestial, ...) i brojni sa kojima nam je ovo prvi susret.

[pažnja, sledi jedna od *onih* floskula]
ako ovog leta nabavljate samo jednu ploču, neka to bude ova. ne samo zato jer je dupla ;)

the loneliness of the wedding band

indie-go-go! pub brod
29. novembra 36, beograd

subota:::26:07:08
20:00:::02:00

:::THE:LONELINESS:OF:THE:WEDDING:BAND:::
holden caulfield:::a@superstudio

indie-pop-go!
power-pop-go!
twee-go!
norsepop-go!
alt-moo!-go!
some-random-genre-(?)-name-go!

s tobom sve

idite na njihovspejs (a mislio sam da nikada nikoga neću slati na tu stranu). a tamo?
everything with you je pogled kroz malo odškrinut kapak postavljen između nas i stvari koje nas čekaju početkom sledeće godine, kada će se pojaviti prvi album grupe the pains of being pure at heart. nestrpljivi ste koliko i ja? jesen nam pritiče u pomoć. čekanje nije tek jedinstveni, neprekinuti, linearni download sa jednog statičnog mesta. ono je, sva sreća, fragmentisano, skokovito i čini ga više paralelnih tokova. čitajte mi s usana: novi. the. radio. dept.

p.s. delimično inspirisano holdenovom primedbom od sinoć da je labrador nešto, khm, utanjio u poslednje vreme. utanjio đavla, kažem ja. dobili smo od njih letnji sampler, novi singl pellea carlberga (pelle and sebastian! o, da!), ep the radio dept. i najave tri nova albuma, od kojih dva najvažnija stižu krajem avgusta i u septembru.
p.p.s. the pains... impuls sam dobio na skatterbrainu.

... devet godina kasnije...

stare kutije za cipele dole levo ispod police za knjige ponekad sadrže zaboravljene mastere. tejk it from mi. još uvek se sećam trenutka kada sam na svet doneo trihiljadeseosmajsto 'ne seeeeeeeeeeeeeri' izmamljeno ničim drugim do:
kao lubrikant suze patetičarke und nostalgičarke, facijalni grč koji se ni u grčkoj ne naziva osmejkom; insert disk, pres plej...

lejtr on sam shvatio da od babe devojku nemoš napravit, al pristojnu udavaču i nije tako teško. nepunih pola dana retuširanja, fejsliftinga i liposukcije.

elem, ako je kome promaklo, ako je kome promicalo, ako se kome omaklo - onaj što je stao na oštro staklo se poduhvatio provodadžisanja. baba-devojka je opet avejlbl. tejk it from him.

being pure at heart

i! pub brod
29:nov:36:bgrd
subota:::12:07:08 20:00:::02:00

holden c. + a. superstudio
:::being:pure:at:heart:::
[always. and forever]

indie:girly:power:twee(t):lame:wuss:norse:gaze:alt.cow

:::our:favourite:reunion:::

heh... prolećne avanture. jesu slatke, ali samo ako znate da vas neko čeka doma.
----------------
i! pub brod
29:nov:36:bgrd
subota:::21:06:08
20:00:::02:00
----------------
holden caulfield doma čeka a@superstudio. i obrnuto.
----------------
muzika je put do sreće. i prečica do drugih stanja. come see.
----------------
indie:power:twee:norse:alt.youknowwhat

sinking superstudio hearts

kako je
sre-da-da-da
postala
subo-u-ta-taaa
////////////////////////////////
subota:::07:06:08
i!:pub:brod
29:novembra:36:beograd
20:00:::02:00
////////////////////////////////
danas me je nazvala jj. neka uđe u zapisnik da nam je to bilo prvi put. i, kao što sam i mogao pretpostaviti, u tom kratkom razgovoru se pokazalo da postoje ljudi koji svoj angažman u brodu shvataju ozbiljno, obavljaju pripreme i dogovaraju se sa svojim dj partnerima o dolazećem nastupu. da vam kažem: to nisu holden caulfield i a@superstudio. sapienti sat.

postiđen stepenom svoje ležernosti, obećao sam da ću odaslati najavu za subotu. izgleda da nisam emitovao bog zna kako uverljive manifestacije entuzijazma, jer mi je jj odmah priskočila upomoć i predložila da se naš iznimni zajednički nastup, pritom pionirski u kontextu tranzicije na liniji sreda-subota, zove

:::sinking:superstudio:hearts:::

damn it, she's good.
////////////////////////////////
vidimo se tamo i tada. prepoznaćete nas po umilnim zvucima.
i blago potonulim srdašcima.

we know shit.

i! pub brod
29. novembra 36, bgrd

sreda:21/05/08
20:00:::02:00
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
da vidimo šta kaže wikipedia:
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
:::Holden Caulfield:::
is a fictional character, the protagonist of J.D. Salinger's 1951 novel The Catcher in the Rye.

Appearance and personality

Physically, Holden is sixteen years old and is six feet, two-and-a-half inches tall, is gangly, and has a red crew cut with a grey patch in it. This contributes to Holden appearing to be older than his age, yet his mannerisms and behavior contradict that impression. Also, though he considers himself to look older than he is, the way in which he is treated by other characters in the novel suggests otherwise. One of Holden's most striking and quintessential qualities is his powerful revulsion for "phony" human qualities. Qualities such as narcissism, hypocrisy, and superficiality embody Holden's concept of phoniness and Holden is adept at realizing these qualities in other people, whom he nicknames "phonies". This serves to bolster Holden's cynicism and consequently contributes to his mistrust of other people. Interestingly, despite Holden's strong disdain for phony qualities, he exhibits some of the qualities that he abhors, thereby making him a somewhat tragic character. Holden is very much a character of contradiction, he is tall for his age and already has grey hair and yet he himself admits he acts more like a 12 year old than a budding adult. As a result of his depression, Holden continually fails classes.

Born into a life of wealth and privilege, Holden looks down upon the elite world he occupies. He questions the values of his class and society and sometimes appears to oppose conventions merely for the sake of opposition.
[...]
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
:::Superstudio:::
was an architecture firm, founded in 1966 in Florence, Italy by Adolfo Natalini and Cristiano Toraldo di Francia. in 1967, Natalini established three categories of future research: “architecture of the monument”; the “architecture of the image”; and “tecnomorphic architecture”. Many of their projects were originally published in the magazine Casabella, and ranged from fiction, to storyboard illustration, to photomontage. The Continuous Monument: An Architectural Model for Total Urbanization, 1969 Twelve Cautionary Tales for Christmas: Premonitions of the Mystical Rebirth of Urbanism,...

Natalini wrote in 1971 “…if design is merely an inducement to consume, then we must reject design; if architecture is merely the codifying of bourgeois model of ownership and society, then we must reject architecture; if architecture and town planning is merely the formalization of present unjust social divisions, then we must reject town planning and its cities…until all design activities are aimed towards meeting primary needs. Until then, design must disappear. We can live without architecture…”
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
nije ni čudo da ćete slušati indie:power:norse:twee:alt.country
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
we know phony when we see it.
we know bourgeois models when we stumble upon them.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

haymarket/chi/il/05/1886

u znak sećanja na sećanje na događaje koji su inspirisali međunarodni dan rada

i! pub brod
29. novembra 36, beograd

sreda, 30/04/08
2000-0200

holden caulfield i a@superstudio

///hej-haj, brigade///
radni doček prvog maja
indie/twee/power pop/alt.country

drugarice, dođi! i ti, druže!
naše pregalaštvo ne sme zalud biti!

#437

danas sam na jednom prijateljskom blogu pročitao delimičnu, ali dobru definiciju časopisa huper, gde se tvrdi da je to 'naš mesečnik sa najboljom filmskom rubrikom'.

nemam zamerki, što bi pravnici rekli, 'u tom delu' -- gavrilo petrović ne duži o karijeri anga leea ali kaže sve što želimo da znamo, a pride briljira u pregledu leejevih 10 filmova; dimitrije vojnov nas o jubilarnom povodu vodi po toposima hitchcockove vrtoglavice; slobodan freedom vujanović (uz ilustratorsku podršku grafičke zvezde aleksandra maćaševa) kasapi lažni snuff... ljubitelji tv serija pronaći će u novom broju hupera txt o prison breaku i kratke prikaze noviteta -- pushing daisies, lipstick jungle i cashmere mafia (pišu, respektivno: wicked girl, miško bilbija i aleksandra nikšić). ne zaboravimo ni filmske recenzije. ni pregled dvd-ova, opet bilbijin.

ono što kolega blogger nije pominjao je sledeće:
1) huper je naš mesečnik sa najboljom muzičkom rubrikom. a tamo: prti bee gee, sebastian tellier, kaki king, portishead, erykah badu, black kids, etiketa hyperdub, r.e.m. (album po album, kao i pregled pesama koje su obradili), naked, roisin murphy, the teardrop explodes, txt luke ivanovića o tome kako da postanete dj i... svojevrsna tema broja -- konceptualni albumi, rok opere, tribute i cover albumi, uz mali osvrt na domaće doprinose u tim poljima. pišu: svetlana đolović, uroš milovanović, vladimir petković, sonja rajin, ana vučković, slobodan vujanović, vladimir pavić. da, i recenzije, svakako...
2) huper je naš mesečnik sa najboljom pop lit rubrikom. oto oltvanji ovoga puta piše o davidu morrellu, čoveku koji je, da izvinete, stvorio ramba. i još ponešto.
3) huper je naš mesečnik sa još nekim rubrikama, gde imate i marčelovu kolumnu (ovoga puta o nastupu sky wikluha i ajs nigrutina u vip velikom bratu), lice u lice sa upitnikom a la uncut koji je popunio wikluh. kao i jedan zabavan psiho test koji je zakuvao izvesni doktor milutin, a u kome aludira na to da (i sledi rogobatna jezička konstrukcija, čisto da bi se poštovao zadati format)
4) huper je naš mesečnik koji dizajniram ja.

glavna+odgovorna urednica počinje da se buni što huper količinom txta sve više podseća na nekakav akademski zbornik. cena od 109 dinara obezbeđuje vam verovatno najbolju kupovinu u domenu zbornika tekstova, uz primedbu da huper izgleda kao... lep zbronik tekstova ;)

38.4

shvatite me. ovo je moralo sačekati.
nisam siguran da je bilo neophodno da se dovedem u stanje potpune malaksalosti, teškog disanja i temperature povišene do srednje tridesetosmice na tridesetdevetku. ali, dođavola, mogu od toga da napravim i tezu.

kako definisati savršeni pop-muzički trenutak? imam tog dobrog prijatelja koji je još od početka devedesetih u potrazi za novim izvorom senzacije koju je kod njega izazivalo tadašnje slušanje albuma psychocandy. on je opisuje kao blago povišenu temperaturu, tridesetsedam sa dva (može i izjutra). 'ona najgora', tako je zovu ljudi koji su studirali u doba please, please me, i stariji. dakle - za m. to je dosta precizna definicija pop savršenstva. muzika koja vas okruži i učini da plutate u tek malo lelujavom prostor-vremenu. gde možda nije sve baš potaman. gde ima mesta i za nelagodu. gde zvuk ne prašta.

u subotu 22. marta 2008. u drugom novom klubu skc-a grupa eva braun održala je najbolji koncert u karijeri. stajati tamo, u prvom redu, i s nevericom posmatrati i pažljivo slušati šta se događa bilo je ravno neposrednom izlaganju žarištu nekakve virusne zaraze. kao da sam se probudio u sasvim praznom beogradu 28 dana kasnije. umesto bolesti pod kolokvijalnim imenom rage/bes (za one kojima pop hiperlinkovanje ne ide: 28 days later, danny boyle, 2002), tamo je i tada kroz publiku prenošena jedna druga, dugo čekana i teškom mukom zaboravljana pošast - osećajnost. autentična osećajnost pop pesme.

žmarci, uverenje da ne stojim sasvim čvrsto na nogama, izmenjen doživljaj protoka vremena - rekao bi čovek da sam u stanju povišene temperature. svi simptomi su bili prisutni. i nekako (empatički?), širili su se punom salom dnk. kada se razbolim nemam želju da budem okružen ljudima. u subotu mi je zbog temeljno popunjenog kluba bilo milo, i taj je podatak razvejavao utisak da se radi o bolesti. bilo je, kao što je u uvodu i sugerisano, prostora i za nelagodu.

tom je neprijatnom osećanju izvor u napravdi i nepoverenju s kojim se sastav eva braun uvek nanovo susreće. osim što je oduvek/zauvek kritikovana sa pozicija prezira prema muzičkoj harmoniji i one gde čuče samokrunisani arbitri autentičnosti/ispravnosti, eva braun je -- dvanaest godina nakon trenutka kada je objavljen njihov magnum opus album pop music -- dočekala da je ovdašnje izdavačke kuće/menadžeri/medijski autokrati šutiraju od vrata do vrata poput suvišnog tereta. projekat ponovnog izdavanja pop musica trajao je više od dve godine, za koje vreme je sa gnušanjem dobacivan iz ruke u ruku. vruć kamen? upravo suprotno - sve su procene (sasvim neinformisane, iz stomaka i bahate) govorile da se radi o nečemu odavno mrtvom. i neprijatno hladnom.

izdavačka kuća b92, koja se na kraju smilovala nad, khm, svojim čedom koje ju je činilo toliko ponosnom back in the day, doživela je pravo iznenađenje kada se pokazalo da su ovdašnji slušaoci izgladneli za pop musicom. bez obzira/upravo zbog toga što je prošlo toliko godina. prvobitni simbolični tiraž (podelimo to retkim nesrećnicima koje to još zanima, pa razlaz) je pokupovan. pa se štampao novi. koncert povodom izlaska remasterovanog albuma sa bonusima premeštan je u sve veće prostore. u pričama o underdogovima, o herojima koji to nisu, to je mesto njihove pobede. istovremeno, to je mesto poraza jedne arogantne politike, barem nakratko. retki su oni koji su odoleli da tumače evu braun kao provincijsku/provincijalnu pojavu. ali ih je svakako dovoljno da prepune šipražje, nakrcaju dnk, hej, nije šala, možda ni velika sala studentskog kulturnog centra ne bi bila dovoljna.

a pop music? desetak dana pred koncert sam ga ponovo pustio. utisak je... različit od onoga koji sam isklesao u kamenu 1995. godine. ima na njemu pesama koje su i danas odlične, na drugima se vide neželjeni tragovi starenja. a neke su sasvim vanvremenske. na tim mestima pop musica vrebaju simptomi povišene temperature, uz onaj najmanje očekivan - zamućen pogled. u kulturi koja je dobro uvežbala da veliča ne(do)zrelost, aljkavost, polupismenost i opšti nedostatak ambicije, pop music ostaje kao jedan od veoma retkih i smelih materijalnih dokaza o postojanju nečega boljeg. sada mi zvuči sasvim neverovatno da se četvoro ovdašnjih dvadesetpetogodišnjaka skupi i napravi išta slično. mnogo smo izgovora za odloženo sazrevanje izmislili usput.

i još nešto - samo za one koji bi da banalizuju i svedu koncert eve braun na puko iživljavanje nostalgije - bilo mi je teško kada su zasvirali pesmu već viđeno. jer sam se, kao u bunilu pod visokom temperaturom, na čas obreo u istoj fotelji u kojoj sam sedeo 1991 (?) i slušao kako je njih četvorica sviraju po prvi put. ako ćemo već o iskustvima od kojih se muti pogled...

sinoć sam u šipražju, upravo na mestu za šankom koje će jednom ponosno nositi pločicu sa njegovim imenom, sreo t. i potvrdio mi je da smo nedelju dana ranije prisustvovali velikoj stvari. nedelju dana, a temperatura još traje...

vest je super

svi na kioske! danas (utorak, 04/03/08) izlazi huper (!) #436. ili - ukoliko računate vreme od trenutka kada je a@superstudio preuzeo ulogu art direktora/dizajnera u tom napaćenom časopisu koji reputaciju iz devedesetih vuče poput bukagija, ali je na dobrom putu da postane najrelevantniji aktuelni domaći pop magazin - huper #001 ;) prepoznaćete ga po nedostatku zaglavlja. prepoznaćete ga po znaku koji će vam reći: bolnica? hotel? hidrant? prepoznaćete ga po naslovnoj strani čija je stilska udica u žanru erotskog magazina od pre npr. 35 godina (da bi stvar bila sumanutija, na njoj je amy winehouse). prepoznaćete ga po spisku saradnika - đolović, vujanović-freedom, oltvanji, vojnov, petrović, bilbija, uzelac, lakićević, milovanović... prepoznaćete ga i po tome što ćete kopati po novčaniku i džepovima ne biste li pronašli još tu jednu novčanicu. cena je 109 (?!) dinara.

some jitterbug. some pop.

[...] anyway, i kept standing next to that crazy cannon, looking down at the game and freezing my ass off. only, i wasn't watching the game too much. what i was really hanging around for, i was trying to feel some kind of a good-by. i mean i've left schools and places i didn't even know i was leaving them. i hate that. i don't care if it's a sad good-by or a bad good-by, but when i leave a place i like to *know* i'm leaving it. if you don't, you feel even worse.

i! pub brod
29. novembra 36, beograd
sreda, 05/03/08
20/00-02/00

holden caulfield/a@superstudio

some jitterbug. some pop. you'll know when you leave.

bleed+valentine

sreda:13/02/08:20.00:::četvrtak:14/02/08:02.00
indie-go! pub brod
29. novembra 36

holden@superstudio:a. caulfield

:::bleed+valentine:::
autoportret u hodu kamerom mobilnog telefona

pesme o ljubavi:(ne)sreći:i obrnuto

the fine art of hatred

izvorno je ovo moj komentar na blogu ivana bevca. tema je obrazovski protest protiv otvaranja izložbe odstupanje - savremena umetnička scena prištine u galeriji kontekst u beogradu. slična se stvar odigrala u novom sadu, gde je 22. januara 2008. ista izložba otvorena u muzeju savremene umetnosti vojvodine.

jučerašnji je događaj novi prilog dugoj istoriji beščašća (ovo bi trebalo da stoji u navodnicima, ne samo zato što je reč koja odzvanja obrazovskim patosom, već i zbog borhesovskog citata), nasilja, opresije i ignorancije koje svakodnevno trpimo u srbiji. o kosovu ni da ne govorim. ne mislim da je ta stvar unilateralna, ali to je drugo pitanje. svojom guzicom u beogradu, neću da pričam o kosovu kao o nečemu što poznajem. i na šta polažem pravo. iz prve ruke sam pre petnaest godina prepoznao gorepomenutu opresiju i nasilje, kada su me spakovali i poslali tamo kao nevažni (?) deo aparata za sprovođenje tih filantropskih metoda.
od tada povike "idite na kosovo" razumem kao znakovit deo te istorije nasilja. na svim demonstracijama upućivali smo policiju u tom pravcu. što je značilo - ne sprovodite nasilje nad nama. zna se - dapače, aksiom kaže - gde se ima sprovoditi nasilje i nad kim. ne mogu precizno da utvrdim kome su sinoć bile namenjene te instrukcije. ako su mlade pripadnike prištevske savremene umetničke scene slali na kosovo, nisu morali da se baš trude i organizuju se u deset trojki. ti ljudi, *za razliku* od beogradskih i novosadskih obrazovaca, žive na kosovu. da se razumemo - ono što ivan kaže, da ta ekipa ne bi ni kročila na rečenu teritoriju - neka ni ne pokušava. kosovu, a i nama, samo još oni fale tamo.
ukoliko su pak na kosovo slali dve veoma vredne i predane mlade kustoskinje galerije kontekst, stvari mi postaju manje jasne. kao prvo, njih dve mogu da odu u prištinu i učine nešto dobro - porade na vezama između dve sredine izjedene od mržnje, dva kulturna prostora koja se ni ne poznaju dovoljno. ali, hej!, ne bi to želeo obrazovski linch mob. šta je drugo? idite vas dve na kosovo da malo vidite kako je tamo? ako je kosovo takvo leglo zla, šta ste onda zapeli za njega? valjda da ga selektivno poravnate, pa sve ispočetka? po meri obraza?
herojski portreti ratka mladića i gospodina legije su, jasno, tek elementi duboko jezive ikonografije ovdašnje verzije beščašća, nasilja, opresije i masovnih, *masovnih* smrti. cinik u meni se pita... otkud ljubitelji tog žanra na jednoj izložbi savremene umetnosti? široki vidici, valjda.

scared to get happy?

scared to get happy?

indie-go! pub brod
29. novembra 36, beograd
sreda, 30/01/2008
20:00-02:00

holden caulfield + a@superstudio

twee + power pop + indie-shmindie

socialites of the world unite!

[da biste u pravoj veličini videli kako i na koju temu sovjetski agenti propituju američke teen-agere (tako piše...), klik na sliku. prljava+pokvarena+propaganda]

nisam ja, on je!

i! pub brod
29. noemvri 36, beograd
sreda, 16/01/08
2000-0200

holden caulfield i onaj drugi.
a@superstudio i onaj prvi.

klik > kakva krasna majica! a sada vidim i šta piše!

?09-01=08

pub brod
29. novembra 36, beograd
sreda, 09/01/08
2000-0200

? holden caulfield
+ a@superstudio
+ svi vi
+ pop glazba raznih veličina, boja i oblika
= 09/01/08

bude li neko pomenuo novu godinu (o religijskim izumima ni da ne govorim)...