kako se približavao pompezno najavljeni petak, 29. septembar 2006, tako je rasla anksioznost. a sa njom i tužna spoznaja da ću od dva velika događaja morati da izaberem jedan. virvel ili indie-go! rođendan? sofijin izbor, the sequel! with a vengeance.nisam bio u stanju da odmeravam, upoređujem, vagam, nabrajam u dve kolone (pro/contra), udubljujem se u emocionalne veze, vezice, čvorove i uzice. naprosto je pravo prvenstva pripalo onome ko se progurao na početak reda [što pomalo podseća na 'vesele' sate provođene u redovima po studentskim menzama, kada su brdsko-planinski (mmmmm, political incorectness...) modeli akademske mladeži gazili preko leševa nas 'ostalih']. dakle - virvel u centru za kulturnu dekontaminaciju.
umesto da pišem o tome kako je bilo, kako se preživljavalo i šta doživljavalo, rešio sam da ovde priložim uvodnu polovinu prve ruke recenzije albuma koji su virvel sinoć promovisali. to je (naravno, neobjavljeni) moj pokušaj da se blago, fragmentarno, struktuira jedno namerno poluartikulisano, u iskrenoj navali emocija preterano tekstualno polje, kojemu je svrha bila da u relativno kratkom obimu (popboks recenzija, yeah, right!) prikaže razvoj ljubavne veze između mene i jednog benda, od prvog merkanja, preko nekih eksplozivnih susreta, do prijatne rutine koja i danas, pet godina kasnije, krije divna iznenađenja.
* * *
PRIZOR PRVI: Kada sam dobio Sa dna
Subota je, pred kraj 2005. godine. Hladna, onako da sve, do subatomskog nivoa, uspori, nebo je vedro, možeš i do krajnosti preterati sa dužinom ekspozicije, slika je oštra i nepomično stoji dok hranim svoj diskmen. Taj uređaj mi pomaže da se otresem ljudi koji ne razumeju zašto prvo slušanje nekih albuma nekih grupa moram obaviti sam. Dok stavljam slušalice, nešto mi je hladnije nego maločas. Zato to zovemo zebnjom? Prošlo je četiri godine...
PRVI INTERMECO: Moja, nikome važna, top lista domaćih albuma 2001. godine, e-mailom
album virvela je najintimnije mesto u srbiji ove godine. meni licno, on je mnogo vise shoegazing nego bilo sta drugo. svirka je leprsava i precizna, a zvuci koje ova cetvorka proizvodi su alhemijski trijumf. nista od toga se ne moze sakriti iza low-fi snimka na kome rapanelli insistiraju. tri pesme na ovom albumu unekoliko kvare opsti utisak. medjutim, sve ostale su do te mere van domasaja svima u srpskoj pop muzici, da njihovih pet zvezdica imaju narociti sjaj.
PRIZOR DRUGI: Posle prvog slušanja
Neko vreme sedim, usredsređen na šum. Potom sedam za računar i pravim belešku svog stanja:
ovo je užasno sebičan album. uzima me celog, samo za sebe i ne deli me ni sa kim. ni sa čim. sva pažnja, čula, svest i emocije sabiraju se u singularitet, u materijalnu tačku beskonačne mase koja je ova muzika. kada se ona završi, jedino što mogu da slušam je šum ventilatora u kućištu računara, jednolični drone ravne linije smrti muzike. toliko sam slab na virvel. toliko me razoružava.
Ne znam šta mi je. Svestan sam da preterujem, da poetizujem i da me iza ugla drugog, trećeg, entog preslušavanja Sa dna možda čeka otrežnjenje, kada će ovaj pompezni uvod i meni zvučati jadno.
DRUGI INTERMECO: Kako napisati recenziju?
Nisam baš neki ljubitelj Camerona Crowea. Nije ni važno, ovo što pominjem je priča iz života. Tek kasnije je zabeležena u njegovom filmu Almost Famous.
S jedne strane imamo 'muzičkog novinara', sa druge bend. Mladi C.C. od Lestera Bangsa traži savet za preživljavanje turneje sa sastavom Stillwater o kojoj ima za zadatak da napiše tekst za Rolling Stone. Bangs ga uzpozorava na izvesnost da će ga članovi benda zvati prijateljem, ali da ne naseda. Sve što žele od njega je zvezdica više. Kada se novinar-žutokljunac konačno predstavi Stillwateru, pevač (Jason Lee, heh) ga nazove – neprijateljem! Poslat je na front da kopa po intimi muzičara i pokuša da ih predstavi kao drugorazrednu blefersku predstavu bez izgleda za ostvarenje sna o veličini.
OK, ja nisam 'muzički novinar', ovde sam sasvim slučajno. A sa Virvelom sam se sprijateljio upravo zbog toga što su neviđen bend. Kako (ne)prijatelj da napiše recenziju?
PRIZOR TREĆI: Posle entog slušanja Sa dna
Čitam belešku koju sam napravio nakon prvog uživanja u ovom albumu. Sasvim je prikladna. Ali ne bi trebalo da se koristi u recenziji. Mogla bi odbiti skeptike. I cinike. Dakle, odbila bi mene. Da nije moja.
Teško mi je da ocenim ovaj album. Teško mi je da razmišljam i pišem o njemu. To mi se događa vrlo retko. U ovom slučaju gajim određenu vrstu sentimenta koja predstavlja ozbiljnu prepreku: idealni susret sa nepoznatim (+ domaćim!) bendom. Virvel je jedini zbog kojeg bih razmislio o selektivnom brisanju pamćenja. Kada bih samo mogao da se uvek nanovo po prvi put susrećem sa njima! To je i jedina zamerka koju ja umem uputiti njihovoj drugoj ploči. Nedostaje joj samo ta neostvariva oštrica, to iznenađenje, otkrovenje, veliki prasak niotkud koji sam dobio sa albumom Virvel iz 2001. godine.
TREĆI INTERMECO: Uzalud ćete ovo probati kod kuće
Jedna od nezaboravnih svirki Virvela u nedavno zatvorenom klubu Zanzibar u Zrenjaninu. Pred kraj nastupa, Dejan najavljuje tada sasvim novu pesmu koju danas znamo kao Brzi svemir. Kaže nešto kao: "Ovo može svako. Ovo je pesma iz dva akorda. Probajte kod kuće".
Stojim u levom delu kluba. Shvatam da su dva akorda savršeno dovoljna za proizvodnju čuda. Ovo je pesma iz dva akorda. Ovo ne može svako.
* * *
* * *
* * *
p.s. nakon svega, jedino kako sam se setio da obeležim i! rođendan bilo je da primenim strategiju à la svetlana tzetza ražnatović i prespavam u majici sa natpisom indie-go! homo simbolicus u meni je insistirao na tom ad hoc ritualu.
keep on keepin' on, indie-go!
No comments:
Post a Comment