u potrazi za izgubljenim (post?)popom

momčilo rajin: postpop I, draslar partner, beograd, 2006.

I) osim što beskrajno volim da nabrajam, prosto obožavam termine kojima se u pop kulturi stvari klasifikuju po žanrovima, podžanrovima i metažanrovima. oni koji me poznaju već su mi to prebacivali. ne jednom sam optuživan i da na licu mesta, u hodu izmišljam još neizmišljene nazive muzičkih rodova.
II) postŠTAGOD ima posebno mesto u mom srcu, ionako posvećenom žanrovskoj nomenklaturi.
III) termin postPOP savršeno odgovara mom doživljaju superstudija kao muzičkog kolektiva. samo da se zna, pre npr. dve godine sam skladao pesmu radnog naziva ovo je postpop!, lažni autopoetični komad začinjen samoironijom. pre ili kasnije, superstudio će snimiti tu pesmu, svečano obećavam.

a sada o onome iz podnaslova:

1) moma rajin je ove godine objavio knjigu postpop I, u kojoj su sabrani tekstovi koje je od 2002. do 2004. objavljivao u politici, a u okviru kolumne postpop kultura.
2) nisam pratio tu kolumnu, ali me je vest o izlasku knjige obradovala. eto načina da čovek izbegne kupovinu jedne (blagi ton... uključen) odbojne novine, a da pročita ono što bi ga u njoj moglo interesovati.
3) nedeljama kasnije shvatam da bi ta knjiga mogla biti veoma prikladan rođendanski poklon za jednu moju prijateljicu, te se dajem u potragu.
4) u najbolje opskrbljenim beogradskim knjižarama susrećem se sa potpunim neznanjem u pogledu činjenice da postpop I postoji. kako kod ljudi koji stoje između polica, tako i u dubinama baza podataka na njihovim računarima.
5) počinjem da shvatam da je POSTpop, nehotice, nenadmašno savršeno odabran naslov. ta se knjiga bavi jednim segmentom popularne kulture, muzikom, je li. to, valjda, podrazumeva popularnost - široku rasprostranjenost interesovanja, želje za posedovanjem, te upoznatosti sa predmetom njenog bavljenja. ali...
6) knjige nema! ne zato što je rasprodata. nikada se nije ni pojavila u knjižarama?!
7) zahvaljujući google-u, pronalazim podatak o izdavaču. za divno čudo, kuća draslar partner ima i sajt! click away - nigde na tom sajtu nema broja telefona, adrese, ničega!
8) u našoj telekomunikacijski nazadnoj zemlji, ipak, možete na netu pretraživati žute strane. tu sam, konačno, došao do podatka da se narečena izdavačka kuća/štamparija nalazi u beogradu, u ulici dalmatinskoj, na broju 47.
9) odem tamo, malo se gubim, upute me na prvi sprat blago trošne zgrade i, uz rukom ispisan račun (koji glasi na moje ime!), najzad kupim dva primerka knjige. sećate se - jedan da posluži kao rođendanski poklon. drugi za sebe. već sama avantura potrage za ovom knjigom i spoznaja lokalnih pop-kulturnih zapleta vrede svake pare koju sam ostavio ljubaznoj sekretarici. a još će i da se čita.

umesto 10) kritičko prevazilaženje, ali i referisanje na fenomen čijem imenu dodajemo prefiks, čine POSTnešto (moja lejmerska definicija). u postpop lavirintu ilustrovanom u prethodnih devet tačaka, knjiga koja se bavi popom postaje ezoterični predmet koji se izdaje za pop, izgleda kao pop, košta relativno pop, a u stvarnosti je praktično nedostupna bilo kome. kako uspešnije i sveobuhvatnije transcendirati pop? massive respect!